Prvo se lepe zidne, a nakon toga Podne pločice. Postoje dva različita načina postavljanja pločica:
-lepljenje lepkom (na lepku)
-ili lepljenje cementnim malterom (na materijalu)
Ova dva načina imaju kako svoje prednosti i mane, tako i svoje sličnosti i razlike. Cementni malter je lakše postaviti na pod nego na zid. Lako se niveliše na podu i samim tim se lako pravi pad ka slivniku. Mana je što je na bazi cementa i što traži dugo negovanje, odnosno zalivanje vodom. Ovaj problem se može delimično rešiti dodavanjem lepka u cement, ali i pored toga treba zalivati 5-6 dana pre fugovanja.
Kada je u pitanju lepak, glavna prednost kod njega je što se steže za jedan dan i već sutradan se može fugovati. Mana lepka je što pri stezanju gubi svoju zapreminu i zbog toga traži ravnu površinu. Ravna površina se na podu dobija masama za samonivelisanje a na zidu, malterisanjem. Naša preporuka je lepak, osim za veće površine, kada treba raditi materijalom, ali obavezno zalivati 5-6 dana.

Kako pripremiti kupatilo za postavljanje pločica?

Najpre u kupatilu treba zameniti instalacije vodovoda i kanalizacije i elektro instalacije. Prilikom ovih radova, treba obratiti pažnju na udaljenje WC šolje od zida, visinu umivaonika…
Pre postavljanja pločica, treba omalterisati zidove i izravnjati ih. A pod treba obraditi masom za samonivelisanje. Kad se malter i masa osuše prelazi se u postavljanja hidroizolacije. Izolacija se postavlja na celom podu i delovima zida koji se kvase, kod lavaboa, tuš kabine, kade. Kod kritičnih mesta, ivica kupatila i slivnika, postavlja se zaptivna traka. Hidroizolacija se maže u dva sloja, mazanjem u suprotnim pravcima.